PEPELUŽNICA - hvarska varijanta poznate bajke

 Godine 1966. poznata folkloristica Divna Zečević u Poljicima na otoku Hvaru snimala je osamdesetogodišnju mještanku Jelu Stipinović (rođenu 1886.g.) koja joj je pripovijedala priče i pjesme s kojima je odrasla. Zapisi zabilježeni na magnetofonskoj vrpci kasnije su transkribirani i sačuvani u digitalnom repozitoriju Instituta za etnologiju i folkloristiku.

Zavirila sam tamo tražeći podatke za neku drugu temu, ne sluteći da će slučajni pronalazak biti čista heureka. Osamdesetogodišnja teta Jela iz Pojic ispričala je i tako - ni ne znajući - sačuvala od zaborava za sada jedinu hvarsku varijantu neke poznate bajke, u ovom slučaju Pepeljuge, koja se u našoj varijanti naziva PEPELUŽNICA.

Iako je priča sačuvala dosta elemenata iz verzije Charlesa Perraulta, ipak se vidi prilagođavanje bajke lokalnim prilikama i ambijentu. Evo Pepelužnica u verziji kako je zapisana prije 55 godina, bez lektorskih i stilskih intervencija:

Ona je bila jedna mala Pepelužnica. Onda je šavala maćeha sa kravom u pašu i doje njon da prede vunu, da ne grije dome pri no što oprede. Onda mola plače. Govori njon krava da ča plače. Da njon teta dala puno vune, a da to ona ne more oprest. Krava njon govori: „Stavi meni kroz uho pa ćemo lako.“ Onda njon sutradan teta da još veće vune. Onda ona jepeta plače. Govori njon krava: „Ča plačeš?“ „Dala mi je još i veće vune, ja oto ne mogu oprest.“ Govori njon krava: „Stavi meni kroz uho pa ćemo lako.“ Sutradan njon daje punu vriću vune. Onda mala jepeta plače. „Stavi meni kroz uho pa ćemo lako.“ Govoridu da ćedu jon ubit kravu, a mola plače. „Kravo moja, ubit će mi te bidnu!“ Ona govori: „Kad me ubijedu, ti reci da ćeš ti oprat drob. Onda ga uzmi i priberi ga parstiman, naćeš u njen jedan dragi kamen. Čagod u njega zapitaš, sve će ti dati.“

Kad su njon kravu ubili, ona reče da će ona oprat drob. Oni su njon ga dali oprat, ona ga je pribrala parstima i našla jedan dragi kamen. Kad je doša svetac, probukla njon se teta sa ćeramin. Išla je u crikvu, a ona ostala u lugu. Onda se ona obukla u svilu, pitala je u kamena, i došla je u crikvu i ona. Svak je u nju gleda. Kad je došla druga nedija probukla se jepet teta sa ćerami i išla je u crikvu, a onda je ostala u lugu. Onda se je ona probukla u zlatu i u svilu i došla je u crikvu. I onda je svak u nju gleda. Kad je došla treća nedija jepet se teta preobukla sa ćeraman. Idu u crikvu. Ona ostala u lugu. Onda ona zapitala lišju robu i zlatne poštole. Onda je svak za njon gleda, a krojev sin najveće.

Kad se dofinila misa, utekla je najparva. Za njon tarči krojev sin. Kako ona barzo hodila, ispala njon zlatni poštol. I onda on ide dreto u njih u kuću. Da ko je ovde doma. Oni kažu da su bili svi u crikvu, a da je bila doma jedna pepelužnica. I onda ona provaje ćerama postole, ali nikomu ne moredu lipo stat. Onda provaje pepelužnici i njon je bila najboje. Onda je on njiman kazajo da će iskupiti svaću i doć po nju. I onda su se oni nadali svatoviman. Onda su pepelužnicu sakrili pod kopanju. Onda je provukla svoju ćer i stavila za stol. Oni obidvadu, a pivac piva "Kukuriku! Pod kopanjon lipa, a za stolon gruba!"

Diga se krojev sin, olkri kopanju i nahodi siroticu. I vazme je za ruku i meće je pridase na konja i š njon poleti ki bilen dvoru svomu.